pričao nam je Ishak b. 'Abdullah, koji je čuo 'Abdurrahmana b. Ebi 'Amrete da je čuo Ebu Hurejru, r.a., koji prenosi da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: - Zaista je rob počinio grijeh (a možda je rekao da je zgriješio), pa ga priznao riječima: - Gospodaru moj, zgriješio sam! (ili je možda rekao: počinio sam grijeh). Oprosti mi! - Njegov Gospodar je rekao: - Zar je Moj rob znao da ima Gospodara koji će mu grijeh oprostiti i koji će zbog njega kazniti? Oprostio sam Svome robu! 
- Zatim je prošlo onoliko koliko je Allah htio. Onda je čovjek počinio grijeh (zgriješio), te i njega priznao: - Gospodaru moj, zgriješio sam (ili: počinio sam drugi!). Oprosti mi! - Gospodar će reći: - Zar je Moj rob znao da ima Gospodara Koji će mu grijeh oprostiti i Koji će za njega kazniti? Oprostio sam Svome robu! 
- Onda je prošlo onoliko koliko je Allah htio. Opet je onaj isti rob zgriješio (počinio grijeh) i opet je rekao: - Gopodaru moj, počinio sam grijeh ili je rekao zgriješio sam, još jedan! Oprosti mi ga! On je rekao: Zar je Moj rob znao da ima Gospodara koji grijeh oprašta i koji će zbog njega kazniti!? Oprostio sam Svome robu tri puta, pa neka čini sto hoće!