Ako se pojavi sumnja kod klanjača nakon što je završio sa namazom, ne treba se na to osvrtati, osim ako preovlada mišljenje da nije upotpunio namaz. U tom slučaju će ponoviti namaz, ako je nakon selama učinio nešto što mu ne dozvoljava da upotpuni svoj namaz. Ako nije učinio ništa što mu ne sprečava da nastavi svoj namaz, učinit će sehvi-sedžu i upotpuniti ga.
Od Ubade ibn Samita se navodi da je Poslanik ( a.s.) upitan o čovjeku koji pogriješi, pa ne zna koliko rekata je klanjao. Poslanik ( a.s.) je odgovorio: Neka ponovi namaz i učini dvije sedžde sjedeći.
Ako je sumnja prisutna u samom namazu i vezana je za broj rekata, a to se klanjaću dešava prvi puta i zaborav mu nije uobičajen, namaz mu je pokvaren i obavezan je da ga ponovi. Od Ibn Omera se prenosi da je rekao za čovjeka koji ne zna koliko rekata je klanjao, tri ili četiri: "Ponovit će ga kako bi zapamtio.
Ako mu se zaborav ponovi, postupit će onako kako misli da je ispravnije. Muhammed ( a.s.) veli: Ako neko od vas posumnja u toku svog namaza, neka se potrudi da sazna pravo stanje, i neka ga dovrši i preda selam, a zatim neka učini dvije sedžde.Ako se klanjač ne može opredijeliti za jedan od dva broja, uzet će u obzir manji broj.
Učinit će sjedenja na onim mjestima za koja misli da su mjesta na kojima ih treba učiniti, a zatim će učiniti sehvi sedždu. Od Abdurrahmana ibn Avfa se prenosi da je Poslanik ( a.s.) rekao: Kada
neko od vas počne sumnjati u svoj namaz, pa ne zna da li je klanjao jedan ili dva rekata, neka se odluči za jedan rekat. Ako sumnja u to je li klanjao dva ili tri rekata, neka se odluči za dva. Ako sumnja, pa ne zna da li je klanjao tri ili četiri, neka se opredijeli za tri rekata, a, kada završi sa namazom, neka učini sehvi sedždu.
Mustehab je ponoviti namaz ako ga obavijesti pouzdana i povjerljiva osoba da je klanjao manje rekata. Ako sumnja u iskrenost obavjestioca, obavezno je ponavljanje namaza kada ga obavijeste dvije osobe.
Kada imam i džematlije različito postupe u namazu, pa ako je imam siguran u svoj postupak, nije dužan ponavljati namaz. U suprotnom, ponovit će ga na osnovu intervencije klanjača. Od Ebu Hurejre se navodi da je Muhammed ( a.s.) završio namaz nakon dva rekata, pa ga je Zul-Jedejni upitao: "Allahov Poslaniče, je li namaz skraćen ili si bio u zaboravu?" Allahov Poslanik (a.s.) je rekao: Je li istina to što je rekao Zul-edejni? "Jeste", odgovorili su ashabi. Onda je Poslanik ( a.s.) klanjao još dodatna dva rekata, zatim predao selam, učinio sedžde, poput onih svojih sedždi ili još i duže, a zatim se podigao.
Ako bi klanjači različito postupili u namazu, a imam bio sa jednom skupinom, makar samo sa jednim čovjekom, postupilo bi se prema njegovom mišljenju. Ako je klanjač siguran u nepotpunost namaza, obaveza ga je ponoviti, ukoliko se imam ne dvoumi. Svi trebaju da ponove namaz, ako je imam siguran u njegovu manjkavost, osim onog koji je siguran u potpunost namaza.
Ako imam posumnja i baci pogled na džemat, očekujući da će vidjeti šta treba uraditi, postupit će po onome što vidi. Ako džematlije ustanu i on će, a ako oni sjednu, i on će sjesti. Neće učiniti tako ništa pokudeno i ne treba činiti sehvi sedždu.
Ako mu je pretežno mišljenje da je izgubio abdest u namazu, a zatim se uspostavi da nije, pa ako je obavio jedan cijeli rukn, sa tim preovlađujućim mišljenjem koje mu je došlo, namaz će biti pokvaren.
U protivnom, nastavit će sa svojim namazom i neće mu biti pokvaren. Ako bi mu se pojavila sumnja u abdest, a bio siguran da ga ima, tako će se i ponašati. Osnova u ovakvim i sličnim pitanjima je fikhsko pravilo: Ono što je sigurno ne može ugroziti sumnja. Od Abdullaha ibn Zejda se prenosi da se on potužio Allahovom Poslaniku ( a.s.) na nekog čovjeka kome se pričinjavalo u namazu da je izgubio abdest. Allahov Poslanik ( a.s.) je rekao: Neka ne napušta namaz sve dok ne čuje glas (vjetra) ili ne osjeti miris.