Allahova milost je veća od njegove srdžbe

pričao nam je Ishak b. 'Abdullah, koji je čuo 'Abdurrahmana b. Ebi 'Amrete da je čuo Ebu Hurejru, r.a., koji prenosi da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: - Zaista je rob počinio grijeh (a možda je rekao da je zgriješio), pa ga priznao riječima: - Gospodaru moj, zgriješio sam! (ili je možda rekao: počinio sam grijeh). Oprosti mi! - Njegov Gospodar je rekao: - Zar je Moj rob znao da ima Gospodara koji će mu grijeh oprostiti i koji će zbog njega kazniti? Oprostio sam Svome robu! 
- Zatim je prošlo onoliko koliko je Allah htio. Onda je čovjek počinio grijeh (zgriješio), te i njega priznao: - Gospodaru moj, zgriješio sam (ili: počinio sam drugi!). Oprosti mi! - Gospodar će reći: - Zar je Moj rob znao da ima Gospodara Koji će mu grijeh oprostiti i Koji će za njega kazniti? Oprostio sam Svome robu! 
- Onda je prošlo onoliko koliko je Allah htio. Opet je onaj isti rob zgriješio (počinio grijeh) i opet je rekao: - Gopodaru moj, počinio sam grijeh ili je rekao zgriješio sam, još jedan! Oprosti mi ga! On je rekao: Zar je Moj rob znao da ima Gospodara koji grijeh oprašta i koji će zbog njega kazniti!? Oprostio sam Svome robu tri puta, pa neka čini sto hoće!