Imami Buhari i Muslim navode da je Pejgamber a.s. žrtvovao dva ovna pretežno bijele boje, jedan za sebe a jedan za svoj Ummet.
Pejgamber a.s. je nagradu za žrtovovane kurbane poklonio članovima svoje zajednice i živim i mrtvim, svojim savremenicima kao i onim što će doći poslije njega.
Enes r.a. navodi da je upitao Pejgamber a slijedeće: “O Allahov poslaniče, mi dajemo milostinju, obavljamo hadž i upućujemo dove za naše umrle. Da li ovo stiže do njih.”
Odgovorio je: “Naravno da stiže. Oni se tome svaki put obraduju, kao što se vi obradujete kada vas neko daruje tanjirom hrane.”
Resulullah, a.s. je rekao: Ko god umre pod dugom obaveznog posta, odgovorni članovi njegove porodice će napostiti za njega.”
I rekao je alejhisselam: “Učite Ja Sin svojim umrlim.”
[Bilježe Ahmed, Ibn Dâvûd, el-Bejhekî te Hâkim, prenoseći ga od Ma‘kila ibn Jesâra]
Ovi kao i mnogi drugi navodi samo su dio dokaza da umrli imaju koristi od svih vrsta i oblika ibadeta koji se čine, bilo da je on izražen kroz davanje novca, fizičkog rada i djelovanja, posta, hadža, dova i sl. Uzvišeni Gospodar dostavlja darove umrlim prema nijjetima onih koji ih šalju.